BI­JE­LO PO­LjE - Je­da­na­e­sto­čla­na po­ro­di­ca Tvr­di­šić iz Ne­ad­ksua na pu­tu je da ko­nač­no do­bi­je nor­mal­ne uslo­ve za ži­vot. Na­i­me, na­kon što su me­di­ji ob­ja­vi­li pri­ču o te­škim uslo­vi­ma ži­vo­ta ove po­ro­di­ce i ne­ma­šti­ni u ko­joj od­ra­sta de­ve­to­ro dje­ce, kre­nu­la je ak­ci­ja pri­ku­plja­nja po­mo­ći. Pri­je dva da­na po­če­li su ra­do­vi na pri­klju­če­nju ku­ći­ce ove po­ro­di­ce na ka­na­li­za­ci­o­nu i vo­do­vod­nu mre­žu, a on­da će kre­nu­ti i nje­na re­kon­struk­ci­ja. U me­đu­vre­me­nu su obez­bi­je­đe­na sred­stva da se Tvr­di­ši­ći ise­le iz tro­šne ,,udže­ri­ce” i da do za­vr­šet­ka ra­do­va na nji­ho­voj ku­ći ži­ve kao pod­sta­na­ri.
Pred­sjed­nik mje­sne za­jed­ni­ce Ne­da­ku­si Želj­ko Ra­i­če­vić is­ti­če da sve to ra­di Sa­vjet mje­sne za­jed­ni­ce u sa­rad­nji sa lo­kal­nom upra­vom.
- Ka­da za ne­ko­li­ko da­na od­ra­di­mo ka­na­li­za­ci­o­nu i vo­do­vod­nu mre­žu, počećemo re­kon­struk­ci­ju ku­će Tvr­di­ši­ća. Že­li­mo da stvo­ri­mo bo­lje uslo­ve za ži­vot ove na­pa­će­ne po­ro­di­ce. Uz nas po­moć da­ju i do­na­to­ri kao što su Ko­mu­nal­no pre­du­ze­će „Lim”, ko­je je bes­plat­no da­lo rad­ni­ke i me­ha­ni­za­ci­ju, kao i pred­u­ze­će „Art be­ton” vla­sni­štvo Zvon­ka Je­vri­ća, ali i fir­ma „So­la­ris” Pa­ja Pe­ro­vi­ća. Tu je i ve­li­ka po­moć Osnov­ne ško­le Ne­da­ku­se i nje­nog di­rek­to­ra Se­na­da Si­ja­ri­ća, ko­ji su bez ri­je­či pri­hva­ti­li da se ka­na­li­za­ci­o­na i vo­do­vod­na mre­ža za T­vr­di­ši­će pri­ku­lju­či na nji­ho­ve vo­do­ve – na­vo­di Ra­i­če­vić, i is­ti­če da je sve ovo sa­mo pr­va fa­za po­mo­ći i da se na­da da će svi ra­do­vi bu­du za­vr­še­ni u što kra­ćem ro­ku ka­ko bi Tvr­di­ši­ći u svo­joj no­voj ku­ći mo­gli da na­sta­ve ži­vot.
Mi­lo­rad i Sen­ka Tvr­di­šić is­ti­ču da su im dje­ca je­di­no bo­gat­stvo. Njih de­ve­to­ro, uz­ra­sta od nekoliko da­na do 12 go­di­na, di­je­le sve što ima­ju. A ima­ju pre­ma­lo sve­ga što je za od­ra­sta­nje po­treb­no. Mi­lo­rad Tvr­di­šić ka­že da se na­da da će ak­ci­ja ima­ti uspje­ha i da će nje­go­va dje­ca na­po­kon do­bi­ti nor­mal­ne uslo­ve za ži­vot.
- Evo i nas da sre­ća ma­lo po­slu­ži, da nas sun­ce ugri­je. Pri­je ne­ko­li­ko da­na ro­di­la nam se dje­voj­či­ca, de­ve­to di­je­te po re­du. Svi smo sreć­ni iako ni­je­smo u svo­joj ku­ći. Za­hva­lju­ju­ći ra­zu­mi­je­va­nju gra­do­na­če­lni­ka Alek­san­da­ra Žu­ri­ća, ali i mi­ni­star­ke ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Zo­ri­ce Ko­va­če­vić, pro­na­đen nam je ade­kva­tan krov nad gla­vom. Sa­mo na­krat­ko će tra­ja­ti ovaj naš pod­sta­nar­ski ži­vot. Ka­ko je kre­nu­lo, oče­ku­je­mo da se svi sreć­ni i ra­do­sni br­zo vra­ti­mo u svo­ju ku­ću, ko­ja će za­hva­lju­ju­ći lju­di­ma do­bre vo­lje bi­ti re­kon­stru­i­sa­na i pre­tvo­re­na u naš naj­lje­špi ku­tak na svi­je­tu – is­ti­če Tvr­di­šić i na­gla­ša­va da su do­ne­dav­no ži­vje­li u oro­nu­loj ku­ći od če­tr­de­se­tak kva­dra­ta.
- Na is­pu­ca­lim zi­do­vi­ma dvi­je so­be svu­da je bi­la vla­ga jer je krov pro­ki­šnja­vao. Ni­je­smo bi­li u sta­nju da pre­ži­vi­mo, a ka­moli da ne­što po­pra­vi­mo. Ne ra­di­mo ni ja ni Snka, a pe­to­ro dje­ce ide u ško­lu. Ži­vi­mo od 160 eura so­ci­ja­le. Iako smo ima­li sa­mo te­le­vi­zor i si­ja­lič­na gr­la za stru­ju nam je mje­seč­no išlo oko 50 eura, a ja sam bo­le­stan pa te­ško uspi­je­vam do­ći do po­sla pod nad­ni­cu- pri­ča Tvr­di­šić i za­hva­lju­je svi­ma na po­mo­ći, na­gla­ša­va­ju­ći da je nje­go­va po­ro­di­ca sreć­na što su lju­di pri­sko­či­li da im po­mog­nu i obez­bi­je­de uslo­ve za ži­vot do­sto­jan čo­vje­ka .
-Ovo je pri­je sve­ga od ve­li­kog zna­ča­ja za ovu mo­ju dje­či­cu, da i ona ži­ve kao nji­ho­vi vr­šnja­ci. Sa­mo že­lim da ima­ju bo­lju bu­duć­nost od me­ne. Svi­ma smo za­hval­ni - na­gla­ša­va Tvr­di­šić.
Oni ko­ji že­le da po­mog­nu po­ro­di­ci Tvr­di­šić sred­stva mo­gu upla­ti­ti na ži­ro ra­čun otvo­ren kod Pr­ve ban­ke na ime Mi­lo­rad Tvr­di­šić br. 535-0700100241376-96.M.N.